Независимый Форум города Дубна

XXII - Медный всадник :) Закончились грядки, начались отгадки :)

tsunshine писал(а):XXII - Медный всадник :) Закончились грядки, начались отгадки :)

19 похожа на стиль Пастернака, но сомневаюсь. Было у него стихотворение что-то типа время шло, все старилось и т.п.

Осинка писал(а):19 похожа на стиль Пастернака, но сомневаюсь. Было у него стихотворение что-то типа время шло, все старилось и т.п.

Осинка, очень горячо! Сможете название стихотворения вспомнить?

с гуглом смогу, но так не интересно, буду ждать точный ответ. Почему-то на ум приходят 2 слова - "пробуждение" и "бесконечность", но это точно не названия, у Пастернака таких вроде не было.

Осинка писал(а): "пробуждение"

Ещё горячее!

XXII

Неко се горди родом, ил' вештином,
неко богатством, снагом што је има,
а неко рухом по моди, ил' псином,
соколом неко, а неко коњима.

Свака ћуд има задовољство своје
у којој радост проналази ето,
ал' све то није пак мерило моје,
ја нечим бољим надвисујем свет то.

Твоја је љубав виша но род сваки,
лепша но рухо или благо што је,
дража но соко ил' што коњ је лаки,
кад имам тебе - све су среће моје.

Само сам једним несрећан - што све то
може ми с тобом бити одузето.


XXIII - здесь только три первых четверостишья

Ја не знам шта треба да значи
Та тако тугујем,
О некој старинској причи
Једнако умујем.

Ту мирно протиче Рајна,
Хладно је, хвата се мрак!
На врху брега игра
Посљедњи сунчев зрак.

А на том брегу се види
лепоте девојке стас;
Она сва у злату блиста,
И златну чешља влас.

XXIV - с двумя звёздочками

Ноћас бих могао написати најтужније стихове.
Написати, на пример:
„Ноћ је посута звездама,
трепере модре звезде у даљини.
Ноћни ветар кружи небом и пева.

Ноћас бих могао написати најтужније стихове.
Волео сам је,
а понекад је она и мене волела.

У ноћима као ова била је у мом наручју.
Љубих је, колико пута, испод бескрајног неба.
Волела ме, а понекад и ја сам је волео.

Како да не волим њене велике непомичне очи.
Ноћас бих могао написати најтужније стихове.
Мислити да је немам,
осећати да сам је изгубио.

Слушати ноћ бескрајну, још много дужу без ње.
И стих пада на душу као роса на пашњак.

Није важно што је моја љубав не сачува.
Ноћ је посута звездама и она није уза ме.
То је све. У даљини неко пева. У даљини.
Душа је моја несрећна што ју је изгубила

Као да је жели приближити мој поглед је тражи.
Срце је моје тражи, а она није уза ме,
иста ноћ у бело одева иста стабла.

22 - сонеты Шекспира почему-то в ассоциации лезут))

23 - прямо крутится что-то до ужаса знакомое. Можно еще четверостишье?)

WingRabbit писал(а):22 - сонеты Шекспира почему-то в ассоциации лезут))

В яблочко! Номер припомните?

23 - прямо крутится что-то до ужаса знакомое. Можно еще четверостишье?)

Ещё бы. Держите:

Са златним чешља је чешљем,
И пева још уз то,
А глас од песме звучи
Силно и чудесно.

XXV - ещё одно стихотворение с двумя звёздочками

... Отићи ћу. А птице ће остати
пјевајући;
и остат ће врт мој са својим зеленим стаблом
и својим бијелим зденцем.

Сваке вечери небо ће бити плаво и спокојно;
и звонит ће, као и вечерас,
звона са звоника.

Умријет ће они који су ме вољели;
и свијет ће се обнављати сваке године;
а у углу мог врта расцвала и окречена
лутат ће дух мој, носталгичан...

Отићи ћу; и бит ћу сам, без огњишта, без стабла
зеленог, без зденца обијељена,
без неба плава и спокојна ...
А птице ће остати пјевајући.


P.S. WingRabbit'у: XXIII - очень известное стихотворение, и его легко угадать по размеру (правда, вторая строчка немного отличается по количеству слогов и от оригинала и от русского перевода)

Oglas писал(а):

WingRabbit писал(а):22 - сонеты Шекспира почему-то в ассоциации лезут))

В яблочко! Номер припомните?

Не припомню. Я вообще от балды сказал - размерность и посыл совпадают

Oglas писал(а):

23 - прямо крутится что-то до ужаса знакомое. Можно еще четверостишье?)

Ещё бы. Держите:

Са златним чешља је чешљем,
И пева још уз то,
А глас од песме звучи
Силно и чудесно.

Где тут смайлик, бьющийся головой о стену?) Подожду ответа. У меня, даже без знания сербского, прямо картинка в голове строится. Но вот не могу в мозгу откопать, что это и куда. То Вещий Олег всплывает, то Мцыри, то вообще Вересковый мёд

WingRabbit писал(а): Где тут смайлик, бьющийся головой о стену?) Подожду ответа. У меня, даже без знания сербского, прямо картинка в голове строится. Но вот не могу в мозгу откопать, что это и куда. То Вещий Олег всплывает, то Мцыри, то вообще Вересковый мёд

Вещий Олег здесь совершенно ни при чём. Там даже размер другой. Насчёт "Мцыри" - межу прочим, это идея. Не знаю только, переводили его на сербский или нет. "Вересковый мёд" уже немного теплее - но нет, не он.

Кстати, по размеру XXIII, кажется, в самом деле совпадает с "Вересковым мёдом".

XXVI - первое четверостишье

Јеси л’ жива, ти, старице драга?
Жив сам и ја. И поздрав ти шаљем!
Нек вечерња она светлост блага
Дом твој купа невиђеним сјајем.

XXVII - стихотворение огромное, даю самое начало

Пред својом цирком, вртом лавова,
Чекајући борбу љутих зверова,
Шеташе краљ Франц. Са њим сама
Властела, украс његова трона,
И, као венац, широм балкона,
Ту и круг отмених дама.
Краљ диже прст. По том знаку
Одскоче врата зверињаку
И тихим ходом, поносан сав,
Изиђе лав.

Oglas писал(а):"Вересковый мёд" уже немного теплее - но нет, не он.

Кстати, по размеру XXIII, кажется, в самом деле совпадает с "Вересковым мёдом".

Не совпадает, но близко. Потому и вспомнил.

Я же говорю, просто пишу ассоциации. Тот же Вещий Олег мог всплыть тупо из-за того, что его проходили в школе где-то рядом с Вересковым мёдом, ну

26 - Ты жива еще, моя старушка)

WingRabbit писал(а):26 - Ты жива еще, моя старушка)

Пока что остаются неотгаданными XXIII, XXIV, XXV и XXVII

По просьбам трудящихся, возрождаем старую тему. Для новичков: правила описаны в первом сообщении. Мне сейчас лень перечитывать все 27 загадок, но если буду повторяться - пишите. Итак

XVIII
У далекој
земљи некой,
иза брда, иза гора,
на обали сињег мора
колиба је била једна
врло стара, трошна, бедна.
У њој живи деда стари
Крпи мрежу и рибари,
а баба му ручак кува
и колибу она чува....

XXIX

У тој шуми за стаблом стабло
Изронило је из магле нагло.

Баш као руке мртваца крену
Из земље корен за кореном.

Под велом лишћа почеше ићи
Горостаси жила, кепеци, лавићи.

У песку рибари видеше очврсле
Трагове руке људске, шестопрсте.

А никад ту није пристала крај мола
Лађа с витезима Округлога Стола.

Ту се хајдук није скривао у биљу,
Нити је монах копао ту шпиљу.

Само је једноћ у олујно вече
Изишла одавде жена главе мачје,

Но с круном од сребра жежена на глави,
Јецала је горко док дан се не јави,

И сконча тихо, зором, с првим светлом,
Пре но што прими причешће свето.

То је било давно, у она времена
Од којих више нема ни помена,

И то се збило у свету који
Ни у сновима не постоји.

Ја сам то смислио, гледајући тмасте
Твоје косе – колуте змијасте,

И гледајућ твоје очи изблиза,
Зеленомодре попут тиркиза.

Можда је та шума – душа твоја,
Можда је та шума – љубав моја,

Ил ћемо се можда у тој чести,
Кад умремо, нас двоје срести.

Оращаю внимание, что в прошлый раз остались неодгаданными XXIII, XXIV, XXV и XXVII

Автор, следите за нумерацией. После 25 пошли 16, 17, 18, а потом 29

Может, на арабскую перейти для надежности?

28 - сказка о Золотой рыбке?

без сомнения, имхо

truvo писал(а):Автор, следите за нумерацией. После 25 пошли 16, 17, 18, а потом 29

Может, на арабскую перейти для надежности?

Не понял. Где-то напутал? Сейчас проверю.

Пунктик писал(а):28 - сказка о Золотой рыбке?

Браво, Пунктик! Ну разумеется! Но это было легко, согласитесь.

XXX

Ах, није вече, није вече...
А сан ме савладао
А сан ме савладао,
Ах, и у сну сам видео.
У сну сам видео
Да се коњ мој врани
Узнемирио, задрхтао
Непослушан постао...