Лингвистические загадки

[Oglas]

II Уф, Есенин. По двум последним строчкам догадалась, всё же не по ритму...

Конечно же!

[Oglas]

VIII

Бели се једно једро само
Кроз плаве морске магле даљ
Шта тражи овом туђом страном?
Шта остави свой родни жал.

[Oglas]

Блеет парус одинокий и т.д.

Точно.

Кстати, напоминаю, что на второй странице осталось очень много непереведённых названий книг.

[Oglas]

IX

Шути и таји, скривај
Сву машту и сав осећај
Нека у дубини душе
Устају и ту се гуше
Без ријечи, као звијезде сјај
Ти диви се - и не причај

X

Под номером X пусть будет не начало, а конец стихотворения - так будет проще догадаться:

Па нека и није лепа лицем скрушеним,
и нека чак машти и не даје наде.
Али грациозност младеначке душе
из сваког јој се покрета прокраде.
И ако је то тако, онда, шта је
лепота коју људи славе свуда?
Је л она суд са спољним сјајем,
ил огањ, што искри из суда?

[tsunshine]

X Заболоцкий. "Сосуд она, в котором пустота, или огонь, мерцающий в сосуде"

[Oglas]

X Заболоцкий. "Сосуд она, в котором пустота, или огонь, мерцающий в сосуде"

Снимаю шляпу. Именно так.

Межу прочим, пока что никто не назвал пятое стихотворение. Хотя там всё тоже крайне просто.

[WingRabbit]

Межу прочим, пока что никто не назвал пятое стихотворение. Хотя там всё тоже крайне просто.

Буря мглою?

[Oglas]

Межу прочим, пока что никто не назвал пятое стихотворение. Хотя там всё тоже крайне просто.

Буря мглою?

Бинго!

[Oglas]

XI

Отишли сте, што се каже, на свет други.
Пустош… Летине, постајућ звезданост.
Нема више ни пива, ни друга.
Трезност.

XII

Русија није појмљива уму,
аршином нећеш мјеру јој знати.
Она је нешто посебно -
у њу можеш једино вјеровати.

[tsunshine]

XII Умом Россию не понять

[Oglas]

XII Умом Россию не понять

[tsunshine]

IX Таки дошло. Тютчев. Молчи, скрывайся и таи и чувства, и мечты свои

[Oglas]

IX Таки дошло. Тютчев. Молчи, скрывайся и таи и чувства, и мечты свои

Это одно из самых сложных стихотворений было. Браво!

[Oglas]

Продолжать?

P.S. XI ещё не перевели.

[tsunshine]

Продолжать?

Конечно, очень здорово! Но на сегодня я уже спать :)

[tsunshine]

XI Я по памяти не догадалась, но нашла в инете, благо контекст необычный, и автор по ритму угадывается. Этого стихотворения раньше не читала. Здесь не пишу - может, кто-то его читал и реально догадается :)

[Oglas]

Я по памяти не догадалась,

Как же так? У автора есть замечательное произведение, в котором он развивает теорию стихосложения на примере именно этого стихотворения. Настоятельно рекомендую.

XIII - совсем простое

Три девојке пред ноћ селе,
под прозором хитро преле. -
Кад бих ја била царица
- Рече једна цурица. -
Ја бих тако вредна била
цео свет бих угостила.

Кад бих ја била царица,
- Збори њена сестрица. -
наткала бих, рећи смем,
танка платна свету свем.

Ја царица кад бих била,
- Трећа мома беседила. -
бољег цару него свака
родила бих ја јунака.

[Oglas]

XIV

Бонапарта питао је:
"Црногорци - што је то?
Зар се збиља силе моје
Не боји то племе зло?

Кајаће се - објавите
Нек` војводе пука тог
пиштоље и сабље вите
крај кољена баче мог".
................................
Стог Французи мрзе тајно
Наш слободни, кршни краш,
И црвене кад случајно
Црвен калпак виде наш.


XV

Моји стихови, писани зарана,
Кад нисам знала ни да сам поета,
Сурвани као брисци из фотана,
Ко искре ракета,

Што сваки ко враг мали се проврти
У светиште гђе су и сан и тамјани,
Моји стихови о младости и смрти
– Никада читани! –

Расути диљем прашних магазина
(Гђе не тражише, нити траже вас)
Стихови моји, као скупа вина,
Ваш ће доћи час.

XVI

Село је, дакле, наше - Радово,
кућа, отприлике, двеста.
Сваком, ко му се погледом радово,
пријатна су наша места.
Богати смо шумом и водом,
имамо - пашњака, њива.
Сву околину, под сводом,
топола сама покрива.


XVII Со звёздочкой - задача повышенной сложности. До сего дня не знал об этом стихотворении. Очень удивлён. Дам потом ссылку на него.

Из грсти, пуњених у ходу,
Црногорци, гдје врела вру,
За сјутра пише живу воду -
До тријесте за сјутра мру.


XVIII

Над провалијом, понад бездана, онда самим рубом
Гоним коње своје, камџијом их шибајући грубом!..
Ваздуха ми нешто мало: ветар пијем, маглу гутам..
У заносу погубноме слутим: пропадам, пропадам!


XIX - повышенной сложности

Сањао сам јесен у магли стакала,
другове и тебе у веселој клапи,
и душа је моја на руке ти пала.
к'о небески соко за крвљу што вапи,


XX

Срео сам вас - све је било
У мртвом срцу опет живо
Сећање кад све се златило
А срцу топло неизрециво.

[Lacrissa]

13-ая:
Сказка о царе Салтане
"Три девицы под окном
Пряли поздно вечерком..."

[мура]

XVIII

Над провалијом, понад бездана, онда самим рубом
Гоним коње своје, камџијом их шибајући грубом!..
Ваздуха ми нешто мало: ветар пијем, маглу гутам..
У заносу погубноме слутим: пропадам, пропадам!

Высоцкий

[Oglas]

13-ая:
Сказка о царе Салтане
"Три девицы под окном
Пряли поздно вечерком..."

Ну конечно. Это было несложно.

[Oglas]

XVIII

Над провалијом, понад бездана, онда самим рубом
Гоним коње своје, камџијом их шибајући грубом!..
Ваздуха ми нешто мало: ветар пијем, маглу гутам..
У заносу погубноме слутим: пропадам, пропадам!

Высоцкий

Мура - знаток.

[tsunshine]

XIV Бородино

[Oglas]

XIV Бородино

Мимо! В "Бородине" размер совершенно другой.

[tsunshine]

XV Цветаева, "Моим стихам, написанным так рано"